Kijanje koje ne prestaje, suzne oči, svrab kože ili zapušen nos koji se javlja svake godine u isto vreme – za mnoge ljude ovo su poznati znaci da je stigla sezona alergija. Drugi pak celu godinu pate od simptoma koje ne mogu da povežu ni sa čim konkretnim.

Alergije su jedan od najčešćih hroničnih zdravstvenih problema u svetu, a broj obolelih raste iz godine u godinu. Ipak, mnogi ljudi ne razumeju u potpunosti šta se zapravo dešava u organizmu kada alergijska reakcija nastupi – i zašto kod nekih to izaziva samo blagu nelagodnost, a kod drugih ozbiljne simptome.

U ovom tekstu saznajte:

• šta su alergije i zašto ih imunološki sistem pogrešno prepoznaje kao pretnju,
• koje su najčešće vrste alergija i kako ih prepoznati,
• zašto su alergije sve učestalije,
• šta možete učiniti da olakšate simptome i podržite organizam.

Šta je alergija i šta se dešava u organizmu

Alergija je preterana reakcija imunološkog sistema na supstancu koja je po sebi bezopasna – polen, grinje, dlake životinja, određena hrana ili materije iz okruženja. Ova supstanca naziva se alergen.

Kod zdrave osobe, imunološki sistem prepoznaje alergene kao neškodljive i ne reaguje na njih. Kod osobe sa alergijom, sistem ih pogrešno klasifikuje kao opasne uljeze i pokreće odbrambenu reakciju – baš kao kada bi se borio protiv bakterije ili virusa.

Pri prvom kontaktu sa alergenom, organizam stvara specifična antitela (IgE). Pri svakom sledećem kontaktu, ova antitela prepoznaju alergen i aktiviraju mastocite – ćelije koje oslobađaju histamin i druge hemijske supstance. Upravo histamin izaziva poznate simptome: svrab, crvenilo, oticanje, suzenje i zapušen nos.

Najčešće vrste alergija

Respiratorne alergije (alergije na inhalacione alergene)

Ovo su najrasprostranjenije alergije. Alergen se udiše i izaziva simptome u nosnoj sluznici, grlu i plućima.

Alergija na polen javlja se sezonski – u proleće i leto, kada biljke oslobađaju polen. Simptomi su kijanje, curenje i zapušenost nosa, suzenje i svrab očiju. Mnogi je znaju kao „senenu groznicu”.

Alergija na ambroziju posebno je česta u Srbiji i regionu. Ambrozija cveta od avgusta do oktobra i njen polen je jedan od najagresivnijih alergena – čak i male količine mogu izazvati intenzivnu reakciju.

Alergija na grinje je celogodišnja, unutrašnja alergija. Grinje su mikroskopski organizmi koji žive u posteljini, tepisima i mekom nameštaju. Simptomi su slični sezonskim alergijama, ali se javljaju tokom cele godine, a pogoršavaju se u zatvorenim prostorima.

Alergija na životinjske dlake i perut nastaje kontaktom sa proteinima iz kože, pljuvačke i dlake mačaka, pasa i drugih kućnih ljubimaca.

Kožne alergije

Manifestuju se na koži u vidu osipa, crvenila, svraba ili oticanja.

Kontaktni dermatitis nastaje direktnim kontaktom kože sa alergenom – najčešće nikl (nakit), kozmetika, parfemi, lateks ili određene biljke.

Koprivnjača (urtikarija) je reakcija u kojoj se na koži javljaju crvene, uzdignute mrlje praćene intenzivnim svrabom. Može biti izazvana hranom, lekovima, insektima ili fizičkim faktorima poput hladnoće i sunca.

Alergija na sunce nastaje kada ultraljubičasto zračenje izazove preteranu imunološku reakciju kože – crvenilo, osip i svrab koji se javljaju nakon izlaganja suncu.

Alergije na hranu

Nastaju kada imunološki sistem reaguje na određene proteine u hrani. Najčešći uzročnici su kikiriki, orasi, mleko, jaja, pšenica, riba i školjke.

Simptomi se javljaju brzo po konzumiranju – svrab u ustima i grlu, mučnina, povraćanje, osip ili oticanje. U najtežim slučajevima može doći do anafilaksije, životno ugrožavajuće reakcije koja zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Važno je razlikovati alergiju na hranu od netolerancije na hranu (kao što je intolerancija na laktozu ili gluten) – netolerancija ne uključuje imunološki sistem i obično izaziva blažu, probavnu reakciju.

Zašto su alergije sve učestalije

Broj ljudi sa alergijama u svetu raste poslednjih decenija, i to posebno u urbanim sredinama. Istraživači smatraju da za to postoji više razloga.

Higijenska hipoteza sugeriše da su deca koja odrastaju u previše sterilnim uslovima, sa manje izlaganja bakterijama i parazitima, podložnija razvoju alergija. Imunološki sistem, bez „pravih” pretnji, počinje da reaguje na bezopasne supstance.

Zagađenje vazduha pojačava agresivnost polena i iritira sluznice, čineći ih propustljivijim za alergene.

Klimatske promene produžavaju sezonu polena i povećavaju koncentraciju alergena u vazduhu.

Način života – stres, loš san i ishrana siromašna nutrijentima oslabljuju imunološki sistem i mogu povećati sklonost alergijskim reakcijama.

Kako prepoznati alergiju – tipični simptomi

Simptomi zavise od vrste alergije i načina na koji alergen ulazi u organizam:

• Nos i sinusi: kijanje, curenje nosa, zapušenost, svrab
• Oči: crvenilo, suzenje, svrab, oticanje kapaka
• Koža: osip, crvenilo, koprivnjača, svrab, oticanje
• Respiratorni sistem: otežano disanje, zviždanje u grudima, kašalj – posebno kod alergijske astme
• Probavni sistem: mučnina, bol u stomaku, dijareja – najčešće kod alergija na hranu

Simptomi koji se javljaju uvek u isto godišnje doba, uvek u kontaktu sa određenom supstancom ili uvek u određenom okruženju dobar su signal da je u pitanju alergijska reakcija.

Dijagnoza i lečenje

Ako sumnjate na alergiju, lekar može preporučiti kožni ubodni test (prick test) ili analizu krvi (merenje IgE antitela) koji potvrđuju na šta ste tačno alergični.

Terapija alergija obično uključuje:

Izbegavanje alergena – najefikasniji pristup, ali nije uvek moguć (npr. kod alergije na ambroziju).

Antihistaminici – lekovi koji blokiraju dejstvo histamina i smanjuju simptome. Dostupni su bez recepta, ali ih treba uzimati prema uputstvu ili preporuci lekara.

Kortikosteroidi u obliku spreja – za smanjenje upale u nosnoj sluznici kod respiratornih alergija.

Imunoterapija (desenzibilizacija) – dugotrajna terapija tokom koje se organizam postepeno navikava na alergen i smanjuje preteranu reakciju. Jedini tretman koji adresira uzrok, a ne samo simptome.

Kako podržati imunološki sistem tokom alergijske sezone

Alergijska reakcija je pre svega poremećaj u radu imunološkog sistema – sistem koji treba da nas štiti pogrešno reaguje na bezopasne supstance. Zbog toga je podrška imunom sistemu važan deo sveobuhvatnog pristupa alergijama, uz medicinsku terapiju.

Nekoliko stvari može pomoći:

Vitamin C ima antihistaminsko dejstvo i doprinosi normalnom funkcionisanju imunog sistema. Istraživanja sugerišu da redovan unos vitamina C može ublažiti intenzitet alergijskih simptoma.

Vitamin D igra ključnu ulogu u modulaciji imunog odgovora. Nedostatak vitamina D povezan je sa povećanom sklonošću ka alergijama i autoimunim reakcijama.

Cink i selen su mikronutrijenti neophodni za pravilno funkcionisanje imunoloških ćelija i zaštitu od oksidativnog stresa koji alergijska upala izaziva.

U periodima pojačanog izlaganja alergenima, korisno je obezbediti organizmu sveobuhvatnu nutritivnu podršku. Eternis Immunity sadrži 24 aktivna sastojka – uključujući vitamin C, D, cink, selen i aminokiseline – koji zajedno podržavaju normalno funkcionisanje imunog sistema i zaštitu ćelija od oksidativnog stresa koji prati alergijsku upalu.

Praktični saveti za alergičare

Uz terapiju i nutritivnu podršku, nekoliko svakodnevnih navika može značajno smanjiti izloženost alergenima:

• Pratite izveštaje o koncentraciji polena i ograničite boravak napolju u dane visokih vrednosti
• Tuširajte se i perite kosu po dolasku kući tokom sezone polena
• Držite prozore zatvorene u dane visoke koncentracije polena, koristite klimatizaciju sa filterima
• Redovno usisijavajte i perite posteljinu na visokim temperaturama radi smanjenja broja grinja
• Izbegavajte sušenje veša napolju tokom sezone polena
• Nosite naočare za sunce koje štite oči od polena

Često postavljana pitanja

Šta je alergija i kako nastaje? 

Alergija je preterana reakcija imunološkog sistema na bezopasnu supstancu (alergen). Organizam je pogrešno prepoznaje kao pretnju i oslobađa histamin, koji izaziva simptome poput svraba, curenja nosa, osipa i suzenja očiju.

Koji su najčešći simptomi alergije? 

Zavise od vrste alergije, ali najčešći su: kijanje, zapušen nos i curenje iz nosa, svrab i crvenilo očiju, kožni osip, koprivnjača i otežano disanje. Kod alergija na hranu javljaju se i probavni simptomi.

Kako se razlikuje alergija od prehlade? 

Prehlada obično traje 7-10 dana i praćena je temperaturom i bolovima u telu. Alergija nema temperaturu, simptomi traju duže i javljaju se uvek u kontaktu sa određenim alergenom ili u određeno godišnje doba.

Da li se alergija može izlečiti? 

Alergija se ne može potpuno izlečiti, ali se može kontrolisati. Imunoterapija (desenzibilizacija) jedini je tretman koji može trajno smanjiti preteranu reakciju na alergen. Antihistaminici i kortikosteroidi kontrolišu simptome.

Šta je alergija na ambroziju i kada je sezona? 

Ambrozija je biljka čiji je polen jedan od najagresivnijih alergena u našem regionu. Sezona cveta traje od avgusta do oktobra. Simptomi su intenzivno kijanje, zapušen nos, svrab i crvenilo očiju.

Može li stres pogoršati alergiju? 

Da. Hronični stres povećava nivo kortizola koji dugoročno slabi imunološki sistem i može pojačati alergijske reakcije. Upravljanje stresom i podrška imunom sistemu stoga su važan deo sveobuhvatnog pristupa alergijama.

Koja hrana može pomoći kod alergija? 

Hrana bogata vitaminom C (agrumi, paprika, brokoli), kvercetinom (luk, jabuke) i omega-3 masnim kiselinama (masna riba, laneno seme) može pomoći u smanjenju intenziteta alergijske upale.

Napomena: Sadržaj ovog teksta je isključivo informativnog karaktera i ne predstavlja medicinsku dijagnozu niti zamenu za savet lekara. Ako imate simptome alergije koji utiču na kvalitet svakodnevnog života, obratite se lekaru radi dijagnoze i odgovarajuće terapije.