„Zatvori prozor, ubiće te promaja!“ — rečenica koju smo verovatno svi čuli bezbroj puta. I dok je promaja u našoj svakodnevici gotovo sinonim za prehladu, glavobolju ili ukočen vrat, postavlja se pitanje: koliko u tome ima istine, a koliko je samo deo tradicionalnog verovanja?

Istina je nešto složenija. Sama promaja ne može da izazove virusnu infekciju, ali strujanje vazduha i nagla promena temperature mogu uticati na to kako se osećamo i kod nekih ljudi izazvati neprijatne tegobe.

Šta zapravo podrazumevamo pod promajom?

Promaja nije posebna vrsta vazduha, već strujanje vazduha koje nastaje kada vazduh ulazi kroz jedan otvor, a izlazi kroz drugi — na primer, kada su istovremeno otvoreni prozor i vrata.

Tada možemo osetiti naglo hlađenje određenog dela tela. Posebno ako smo oznojeni, ako sedimo duže vreme na istom mestu ili ako je razlika između unutrašnje i spoljašnje temperature velika.

Može li promaja da izazove prehladu?

Ne direktno.

Prehladu izazivaju virusi, a ne hladan vazduh ili promaja. Međutim, izloženost hladnom vazduhu može da isuši sluzokožu nosa i grla i doprinese neprijatnom osećaju u disajnim putevima. Zbog toga se nakon boravka na hladnom ili promaji možemo osećati lošije, naročito ako smo već bili izloženi virusu.Drugim rečima, ako se nakon sedenja na promaji probudimo sa kijavicom ili bolom u grlu, uzrok nije sama promaja — infekciju je izazvao virus koji smo već „pokupili“.

Zašto nas posle promaje mogu boleti vrat ili leđa?

Ovo je verovatno jedna od najčešćih tegoba koje povezujemo sa promajom.

Direktno strujanje hladnog vazduha može da dovede do osećaja ukočenosti i neprijatnosti u mišićima, posebno ako dugo sedimo u istom položaju. Hladnoća može uticati na mišićnu napetost, pa se nakon izlaganja hladnom vazduhu može javiti osećaj zategnutosti ili bola u vratu, ramenima i leđima.

Zato nije neobično da osoba nakon dužeg sedenja pored otvorenog prozora kaže da je „ukočila vrat“. Ipak, to ne znači da je promaja sama po sebi uzrok neke ozbiljne bolesti.

A glavobolja i bol u uhu?

I glavobolja se ponekad povezuje sa izlaganjem hladnom vazduhu. Kod osetljivih osoba hladnoća, napetost mišića vrata ili nagla promena temperature mogu biti okidač za glavobolju.

S druge strane, bol u uhu nakon boravka na hladnom vazduhu ne treba automatski pripisivati promaji. Ako je bol jak, traje ili je praćen drugim simptomima, uzrok može biti infekcija ili neki drugi problem koji zahteva pregled.

Kako da se zaštitimo?

Nema potrebe da izbegavamo provetravanje prostorija. Naprotiv, redovno provetravanje je važno za kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru.

Ako vam strujanje vazduha smeta, možete:

– izbegavati da dugo sedite direktno ispred otvorenog prozora ili vrata;

– nakon fizičke aktivnosti ili znojenja ne sedeti direktno na hladnom vazduhu;

– prilagoditi odeću temperaturi prostora;

– tokom velikih temperaturnih razlika postepeno rashlađivati prostoriju;

– voditi računa o dovoljnom unosu tečnosti.

Najvažnije je da razlikujemo neprijatnost izazvanu hladnim vazduhom od stvarne infekcije.

Kada tegobe nisu samo „od promaje“?

Ako se jave temperatura, izražen bol, jak ili uporan kašalj, otežano disanje, bol u uhu ili drugi simptomi koji se pogoršavaju ili ne prolaze, ne treba ih pripisivati samo promaji.

Promaja može da bude neprijatna, ali nije „krivac“ za svaku tegobu koja se pojavi nakon nje. Pravi uzrok je važno sagledati u kontekstu simptoma, njihovog trajanja i drugih okolnosti.

Zaključak: Šta je mit, a šta činjenica?

Dakle, sledeći put kada neko kaže da će vas promaja sigurno razboleti, odgovor nije baš jednostavno „da“ ili „ne“. Virusnu infekciju nećete dobiti zato što je otvoren prozor, ali hladan vazduh može doprineti osećaju nelagodnosti, ukočenosti ili pogoršanju određenih tegoba.

Zato — provetravajte prostorije, ali nemojte baš sedeti direktno na strujanju vazduha ako vam ne prija.