Svi ponekad odlažemo obaveze. Nekada nam nedostaje motivacija, nekada smo umorni, a nekada jednostavno imamo previše stvari na listi. Međutim, kod nekih ljudi odlaganje obaveza nije samo pitanje discipline ili organizacije. Kada se učestalo ponavlja, značajno otežava svakodnevni život i prati ga niz drugih teškoća, može biti jedan od simptoma ADHD-a.

Važno je naglasiti: prokrastinacija sama po sebi nije znak ADHD-a. Postoji mnogo razloga zbog kojih osoba može odlagati obaveze. Ključno je posmatrati širu sliku.

Šta je ADHD?

ADHD, odnosno poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću, jeste neurorazvojni poremećaj koji može uticati na pažnju, organizaciju, upravljanje vremenom, kontrolu impulsa i izvršne funkcije.

Iako se često povezuje sa decom, ADHD može biti prisutan i kod odraslih. Kod njih se simptomi ponekad manje uočavaju, posebno kada nema izražene hiperaktivnosti.

Jedan od izazova može biti upravo započinjanje zadatka.

Zašto osoba sa ADHD-om odlaže obaveze?

Odlaganje kod ADHD-a često nije posledica lenjosti ili nedostatka želje. Problem može nastati zbog teškoća u izvršnim funkcijama – sposobnostima koje nam pomažu da planiramo, započnemo i završimo određeni zadatak.

Osoba može znati da nešto mora da uradi, želeti da to uradi i čak biti svesna posledica odlaganja, ali ipak ne uspeva da započne.

Posebno teški mogu biti:
– veliki i složeni zadaci,
– zadaci koji deluju monotono ili dosadno,
– obaveze sa dalekim rokom,
– zadaci koji zahtevaju dužu koncentraciju,
– situacije u kojima nije jasno odakle treba početi.

Zbog toga se često javlja obrazac: „Imam dovoljno vremena, uradiću kasnije“, a zatim, kako se rok približava, raste pritisak i osoba tek tada uspeva da se aktivira.

Kada odlaganje može biti razlog za dodatnu pažnju?

Obratite pažnju ako se odlaganje ne javlja samo povremeno, već predstavlja dugotrajan obrazac koji se ponavlja u različitim oblastima života.

Na primer:
– često zaboravljate obaveze i rokove;
– teško započinjete čak i jednostavne zadatke;
– imate utisak da stalno kasnite;
– teško organizujete vreme;
– često prelazite sa jednog zadatka na drugi;
– lako vas ometaju zvukovi, telefon ili druge aktivnosti;
– započinjete mnogo stvari, ali ih teško završavate;
– potrebna vam je velika količina pritiska da biste nešto uradili;
– često potcenjujete koliko će vam vremena zadatak oduzeti.

Ako se uz to javljaju impulsivnost, nemir, teškoće sa održavanjem pažnje ili osećaj stalne mentalne preopterećenosti, razgovor sa stručnim licem može biti koristan.

„Imam ADHD“ nije isto što i „ponekad prokrastiniram“

Umor, stres, nedostatak sna, anksioznost, depresivno raspoloženje, preopterećenost obavezama i brojni drugi faktori mogu uticati na koncentraciju i motivaciju.

Zato nije dovoljno prepoznati jedan simptom i na osnovu njega zaključiti da postoji ADHD.

Dijagnozu postavlja kvalifikovani stručnjak na osnovu detaljne procene simptoma, njihovog trajanja, uticaja na svakodnevno funkcionisanje i drugih relevantnih okolnosti.

Šta može pomoći kod odlaganja obaveza?

Bez obzira na razlog zbog kog odlažemo, postoje jednostavne strategije koje mogu olakšati pokretanje.

Razbijte veliki zadatak na manje korake. Umesto „moram da završim projekat“, definišite prvi mali korak.

Koristite kratke vremenske intervale. Ponekad je lakše reći sebi „radiću samo 10 minuta“ nego „moram da završim sve“.

Sklonite ometanja. Telefon, društvene mreže i obaveštenja mogu dodatno otežati održavanje pažnje.

Zapišite rokove. Nemojte se oslanjati samo na pamćenje – koristite kalendar, podsetnike ili listu zadataka.

Napravite realan plan. Prevelik broj obaveza može dodatno povećati osećaj preopterećenosti.

Kada potražiti pomoć?

Ako odlaganje obaveza značajno utiče na posao, školovanje, odnose sa drugima ili svakodnevni život, nije potrebno čekati da problem postane još veći.

Razgovor sa psihologom, psihijatrom ili drugim odgovarajućim stručnim licem može pomoći da se utvrdi šta se zapravo nalazi u pozadini teškoća sa organizacijom, pažnjom i započinjanjem obaveza.

Ponekad problem nije u tome što ne želimo da uradimo nešto – već u tome što nam je teško da napravimo prvi korak. Prepoznavanje tog obrasca može biti važan početak za pronalaženje odgovarajućeg rešenja.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja dijagnozu niti zamenu za stručni pregled.

Glavobolja – kada je prolazna, a kada zahteva pažnju?

Glavobolja je jedan od najčešćih zdravstvenih problema sa kojima se susrećemo. Može se javiti nakon napornog dana, zbog manjka sna, stresa, dehidracije ili dugotrajnog gledanja u ekran. Kod nekih osoba glavobolja se javlja povremeno, dok kod drugih može biti učestala i značajno uticati na svakodnevni život.

Iako je većina glavobolja bezazlena, važno je prepoznati situacije kada simptomi zahtevaju dodatnu pažnju.

Zašto nas boli glava?

Glavobolja može imati veliki broj različitih uzroka. Među najčešćima su:
– stres i psihička napetost,
– nedovoljno sna,
– dehidracija,
– preskakanje obroka,
– umor,
– duži boravak pred ekranom,
– naprezanje očiju,
– promena rutine spavanja,
– određeni lekovi,
– konzumacija alkohola,
– hormonske promene,
– infekcije i druga zdravstvena stanja.

Zbog toga nije svaka glavobolja ista, niti svaki oblik glavobolje zahteva isti pristup.

Tenziona glavobolja

Tenziona glavobolja jedna je od najčešćih vrsta glavobolje. Često se opisuje kao pritisak ili stezanje oko glave, a može biti povezana sa stresom, umorom i napetošću mišića vrata i ramena.

Kod nekih ljudi javlja se nakon dugog rada za računarom ili u periodima pojačanog stresa.

Redovne pauze, dovoljno sna, unos tečnosti, fizička aktivnost i tehnike opuštanja mogu doprineti smanjenju učestalosti glavobolja kod pojedinih osoba.

Migrena nije samo „jaka glavobolja“

Migrena je neurološko stanje koje može izazvati intenzivan, pulsirajući bol, često na jednoj strani glave. Kod nekih osoba mogu se javiti i mučnina, povraćanje i povećana osetljivost na svetlost, zvuk ili mirise.

Kod određenog broja ljudi migreni mogu prethoditi simptomi poznati kao aura, poput vizuelnih smetnji ili drugih prolaznih neuroloških simptoma.

Ako se glavobolje ponavljaju i imaju karakterističan obrazac, važno je razgovarati sa lekarom kako bi se utvrdio odgovarajući pristup.

Šta možemo učiniti kada nas zaboli glava?

Kod blagih, povremenih glavobolja nekim ljudima mogu pomoći jednostavne mere:

Popijte dovoljno tečnosti. Dehidracija može doprineti pojavi glavobolje.

Nemojte preskakati obroke. Dugi periodi bez hrane kod nekih osoba mogu biti okidač.

Napravite pauzu od ekrana. Odmor za oči i promena položaja mogu biti korisni, posebno nakon dugog rada za računarom.

Odmarajte u mirnoj prostoriji. Smanjenje buke i intenzivne svetlosti može prijati posebno kod migrene.

Vodite računa o snu. I nedostatak sna i značajne promene u ritmu spavanja mogu biti povezani sa glavoboljama.

Pratite kada se glavobolja javlja. Beleženje vremena, trajanja, intenziteta i mogućih okidača može pomoći u prepoznavanju obrazaca.

Lekove protiv bolova treba koristiti odgovorno i prema uputstvu, jer njihova prečesta upotreba kod nekih ljudi može dovesti do glavobolje povezane sa prekomernom upotrebom analgetika.

Kada glavobolja zahteva hitnu medicinsku procenu?

Postoje situacije kada glavobolju ne treba ignorisati.

Hitno se obratite lekaru ako se javi iznenadna, veoma jaka glavobolja koja nastaje naglo, naročito ako je drugačija od glavobolja koje ste ranije imali.

Posebnu pažnju zahtevaju i glavobolje praćene simptomima kao što su:
– gubitak svesti,
– konfuzija,
– slabost ili utrnulost dela tela,
– problemi sa govorom ili vidom,
– visoka temperatura i ukočen vrat,
– ponavljano povraćanje,
– glavobolja nakon povrede glave.

Takođe, ako glavobolje postaju sve češće, intenzivnije ili menjaju svoj uobičajeni obrazac, potrebno je konsultovati lekara.

Vodič za zdraviju svakodnevicu

Glavobolja je često signal da našem organizmu nešto nedostaje – od odmora i sna do dovoljnog unosa tečnosti i redovnih obroka. Ipak, učestale ili neuobičajene glavobolje ne treba pripisivati samo stresu ili umoru.

Slušajte svoje telo, pratite simptome i nemojte ignorisati promene koje se ponavljaju.

Briga o zdravlju ne znači samo reagovati kada se problem pojavi, već i prepoznati obrasce i na vreme potražiti stručni savet.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinsku dijagnozu niti zamenu za savet lekara.